Slučaj Katin je obelodanio Jozef Gebels 1943. godine. I gle čuda, poljska emigrantska Vlada u Londonu, prihvata nemačku verziju kao gotovu, utvrđenu istinu, dok s druge strane Nemci ubijaju Poljake. Ni sramno izvinjenje Gorbačova, Jeljcina i Putin nije Poljacima dovoljno. Reč je, naravno, o reparacijama i teritorijalnim pretenzijama prema Rusiji i njenim bogatstvima. Sve u duhu nedavne Rezolucije Parlamentarne skupštine OEBS, o sovjetsko-nemačkom zlom savezu protiv ostatka čovečanstva i proglašenju 23. avgusta za Dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma.
Preporuke:
0
0
2
subota, 17 april 2010 18:23
Aleksa
Čini se da autor poprilično preteruje sa davanjem većih šansi Jaroslavu Kačinjskom u predsedničkim izborima; veliko je pitanje da li će uopšte da sudeluje?
Sasvim je jasno da se političke smernice na globalnom planu neće mnogo promeniti bez obzira na ispoljavanje simpatije prema poljskom narodu od strane ruskog naroda i rukovodstva, ali to što se već promenilo u Poljskoj je odbacivanje dosad vladajućih stereotipa o Rusima od velikog broja običnih ljudi, a slično se događa i sa ruske strane; uopšte, u Poljskoj su stalno prisutne velike simpatije prema ruskoj kulturi.Ukratko, politika se neće mnogo promeniti, ali odnosi između običnih ljudi hoće. Videćemo koliko će to da utiče na politiku.
Vrlo je važno to što su Putin i Medvedev otkrivši Katinjski zločin pred Rusima ubrzali obračun sa nasleđem komunističke vladavine u Rusiji. Andžej Vajda je učinio mnogo da do toga dođe, a ako ste pratili svečanost na groblju u Katinju 7. aprila mogli ste ostetiti prisustvo duha Aleksandra Solženjicina.
Autor bi, pošto je iz Ukrajine, trebao da zna kako u zapadnoj Ukrajini vide ne samo Poljake, nego i Ruse, tako da nema potrebe da se uzbuđuje zbog tobožnjeg poljskog nadiranja; što se Belorusije tiče tamo širenje poljskih uticaja mogu imati veću šansu. Ipak precenjuje autor snagu Poljske.
I zapažanje tehničke prirode: Žečpospolita (tako zvuči na poljskom reč koja) znači isto što i Republike i ne bi trebalo da se pojavljuje u obliku kao u teksu; čini mi se da proba ubacivanja nekoliko izabranih od autora pojmova u koliko toliko izvornom obliku treba da izazove negativan prijem kod čitalaca.
Još jedna stvar, suština uvođenja Četvrte Žečpospolite je prevazilaženje Treće, koja je nastala dogovorom komunističkih vlasti u Poljskoj sa delom opozicije okupljenom nekad u Solidarnosti, a aktivnosti Poljske države u odnosu na poljske manjine u Belorusiji i Litvi nemaju previše veze sa ruskim interesima ili kakvim mislima o probi vraćanja nekih od nekadašnjih teritorija pod okrilje Poljske.
Autor piše u smeru konfrontacije
Preporuke:
0
0
3
subota, 17 april 2010 21:10
Odbrana i poslednji dani
Nisu ostali po strani ni Amerikanci. Savetnik Baraka Obame, etnički Poljak Zbignjev Bžežinski pozvao je poljsko rukovodstvo da pretvori grob Leha Kačinjskog u mesto poklonjenja, na kome bi se svaki Poljak mogao još jednom setiti poljskih oficira, streljanih u Katinju (!?).
A nama zabranjuju da se vraćamo u prošlost. Dobra je samo ona prošlost koja njima ide u prilog. Poželjna je poljska nacionalna homogenizacija, ali srpsku treba sprečiti svim sredstvima. Dvostruki standard postaje pravilo.
Preporuke:
0
0
4
subota, 17 april 2010 23:12
Mitar
Kako se niko ne seti 70.000 Rusa zarobljenih 1920. od strane poljaka i odvedenih u logore u Poljsku.
Nijedan se od 70.000 nije se ŽIV vratio.
Poljaci su nakon Sudetske krize, predlagali Nemcima, Hitleru da učestvuju u okupaciji Čehoslovačke.
Pre Pakta Molotov - Ribentrop, Poljaci su ponudili da sa Nemcima - Hitlerom napadnu SSSR.
U oslobođenju Poljske poginulo je 750.000 vojnika Crvene armije u Drugom svetskom ratu.
Činjenica da su se brojni Poljaci borili hrabro na fontovima u Severnoj Africi, Italiji, Francuskoj.
Kad su se krojile granice posle Drugog svetskog rata, SSSR je Poljkoj dao najjači Nemački industrijski basen Šleziju sada se zove Šljonsk.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 18 april 2010 03:21
mmne
uz svo saucesce zbog tragedije poljskih gradjana u smolensku, imam nesto urezano u glavi sto me "muci".
naime gledajuci mapu, katinske sume se nalaze kod smolenska u RF (sadasnjoj) na 300-tinak kilometara od moskve, nazad prema minsku je 400 kilometara (belorusija ) i dalje na oko 1000 km je varsava tj. poljska. pitanje za 8 razred osnovne skole iz logike: cak i da je tacna gebelsova verzija ( a nije jer svi znamo "objektivnost" tog tadasnjeg dzemi o sheia), STA JE TRAZILO 12000 POLJSKIH "ELITNIH" OFICIRA na ruskoj teritoriji? branili je od napada nacista? cuvali svoje ( na tom mestu) nepostojece sugradjane? bili si plavi slemovi? hteli su da se prikljuce crvenoj armiji? vrlo bi korektno bilo pojasniti ulogu poljaka i katolicke crkve u svojim istorijskim pretenzijama i zlodelima prema ruskom narodu, a zadnji vrhovnik mracne katolicke organizacije je bio poljak sa nacistickom prosloscu ( po stampi i izjavama). ko kome treba da se izvinjava?
naravno da mi je zao poginulih, na nekom forumu sam vec izrazio saucesce, ali, red je de se stvari nazovu svojim imenom, jer sva zapadna stampa je pet minuta po katastrofi izvukla "kompletan" pregled katinskih dogadjaja.. ali na zapadu ih ima toliko odskolovanih da je ovih dana bljutavo citati zapadnu stampu i TV.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 18 april 2010 04:21
angelina
Pozdrav g. Mitru, ali Poljska ne samo da "je ponudila" Hitleru da "ucestvuje u okupaciji Cehoslovacke", vec je to i ucinila. Uvek nam pozno leto 1939. i nemacki napad na Poljsku, zaseni dogadjaje iz proleca iste godine, kada su i Poljska, a i Madjarska, ucestvovale u komadanju Ceske. ___ Nije neobicno da autor iz Ukrajine, pa i Rusije napise ovako ostar tekst, bar kada se radi o poljskim konzervativnim politicarima, a i inace. II Republika nije ostala u svetlom secanju gradjanima dalje od istocnih granica Poljske, a vreme i vrednosti Pilsudskog koliko su god na ponos i diku Poljacima, toliko je i secanje na zastrasujuce lice Poljske za istocne susede, kao sto vreme posle 1945, ponovo budi suprtne emocije na obe strane.___Bez obzira na jaku notu prozelitizma brace Kacinjski,u ovoj situaciji ne izgleda izvesno, a nema ni spoljne potpore (naprotiv) da bi neki novi Pilsudski mogao povesti na Kowno. Svakako, neki jos neidentifikovani glas koji krije crna kutija, mogao bi,medjutim, ovu situaciju odvesti u jednu ili drugu krajnost.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 18 april 2010 07:11
Djordje Popovic
Postovana redakcijo,
kao redovni citalac vaseg lista i simpatizer idejnog pravca NSPM-a, a istovremeno kao poznavalac poljskog, ukrajinskog i ruskog jezika, saljem vam nekoliko objasnjenja, koja ce, nadam se, poboljsati ovaj - koliko mi se cini - na brzu ruku uradjen prevod teksta gospodina Guljevica.
Prvi problem je nespretan prevod poljskog izraza Reczpospolita, koji je i sam prevod latinskog Res Publica (na poljskom Rzecz - stvar, Pospolita - javna, svakodnevna, obicna). Verujem da cete se sloziti sa mnom da za prosecnog srpskog citaoca, pa cak i prosecnog intelektualca, izraz 'IV Rec Pospolita' zvuci u najmanju ruku cudno, da ne kazem besmisleno (i ostavljajuci po strani cinjenicu da vas prevodilac po padezima menja "Rec" ali ne i "Pospolita"). Za Poljake pak ovaj izraz je prakticno sinonim za drzavu. Dakle srpski prevod treba da glasi jednostavno Cetvrta republika, sto je i bila zamisao pokojnog Leha Kacinjskog: da nakon Prve republike(Poljsko-litvanske Unije 1358 - 1795), Druge republike(1918 - 1939), i aktuelne Trece republike (1989 - do danas) izgradi novu, moralno preporodjenu i politicku osnaznjenu Poljsku.
Zatim, fonetska transkripcija izraza '(mala) polszczyzna' glasi poljscizNa, dakle n a ne nj.
Dalje: ne znam koji je smisao zadrzavanja izraza 'poljski ksedzi' - prosecan Srbin opet nista ne razume dok u zagradi ne procita da se radi o svestenicima - ali ako se i slozim sa tim zarad recimo slikovitosti, moram reci da izraz 'ksendzi' (svestenici) ne postoji u poljskom jeziku. Mnozina od reci 'ksiadz' glasi 'ksieza' (sa nazalnim e i tackicom iznad z), i fonetska transkripcija bila bi 'ksjenza' sa z kao u zivot. Ksendzi je (iskrivljena) ukrajinska varijanta koja oznacava (i to u dosta pogrdnom smislu kad je koriste pravoslavni) katolicko svestenstvo. Ako zelimo sacuvati polupodrugljivi karakter ovog izraza, predlazem da ga prevedemo sa 'velecasni'-ovaj izraz u Bosni katolici koriste sa postovanjem a pravoslavni sa ironijom-a ako ne, onda svestenik
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 18 april 2010 19:07
Redakcija NSPM za Djordja Popovica
Postovani gospodine Popovicu,
Veliko Vam hvala na razjasnjenjima. Sve sugestije su i ubuduce dobrodosle. Tim pre kada je rec o prevodima i clancima koji se ticu poljskog i ukrajinskog jezika. Strucni resursi u nasoj redakciji za pomenute jezike su vise nego skromni. A i nazalost ne uspevamo uvek - i svaki tekst - da ispratimo sa strucnom paznjom koju nesumnjivo zasluzuje. Hvala Vam takodje na podrsci.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 18 april 2010 19:55
Djordje Popovic
nekoliko istorijskih cinjenica koje je lako proveriti:
1. Poljski elitni oficiri koji su postradali u Katinju bili su ratni zarobljenici koje je Crvena Armija zarobila u septembru 1939. u istocnim oblastima tadasnje poljske drzave. Poznato je da su Sovjetski Savez i nacisticka Nemacka dogovorili podelu Poljske tajnim paragrafima pakta Ribentrop-Molotov, i u skladu sa tim, Crvena Armija je 17. septembra 1939. (dakle 17 dana nakon napada Nemacke na Poljsku, i u vreme dok se Poljska jos uvek organizovano branila) sa oko 500 hiljada vojnika i nekoliko hiljada tenkova usla na teritoriju (tadasnje) istocne Poljske. Nisu dakle katinski stradalnici bili nikakvi plavi slemovi ili okupatori, vec ljudi koji su branili svoju otadzbinu i nakon poraza zavrsili u logoru za ratne zarobljenike.
2. Sami Rusi priznaju da se radi o zlocinu koji su pocinili pripadnici NKVD-a. O nalogodavcima i motivima moze se raspravljati, i ne tvrdim da je moja interpretacija tacna: da su Sovjeti hteli ukloniti potencijalno jezgro obnove poljske anti-komunisticke drzave. Medju zarobljenim oficirima nalazio se cvet poljskih intelektualaca (zbog pravila u tadasnjoj poljskoj armiji da osobe sa univerzitetskom diplomom automatski imaju status rezervnih oficira), a velika vecina njih nije simpatizovala komuniste.
3. Sam sovjetski napad na Poljsku u septembru 1939. je u najmanju ruku jednako sramotan kao i poljsko ucesce u komadanju Cehoslovacke. Poljska je 1938 okupirala Zaolzje, jednu pogranicnu opstinu naseljenu Poljacima, i taj cin sam po sebi nije bio sudbonosan za propast Cehoslovacke koja se nije branila. Crvena Armija je pak zabila noz u ledja jedinoj zemlji koja se (osim samog SSSR-a kasnije:) junacki branila pred nemackom agresijom, okupiravsi oko 30% poljske drzave dok je ova jos itekako pruzala otpor Nemcima (Varsava je pala u nemacke ruke 28. septembra, 11 dana nakon sovjetskog upada, a posljednja poljska jedinica je kapitulirala 6. oktobra na Helu pokraj Gdanjska).
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 18 april 2010 20:37
Djordje Popovic
... a nakon kratkog istorijskog pregleda, moj komentar/apel:
Dragi sunarodnici, ne ruzite Poljake samo zato sto su katolicke vere, i ne branite Ruse po svaku cenu samo zato sto su pravoslavni.
Tacno je da Poljaci nisu bili blagi prema Ukrajincima tokom istorije, i mogu razumeti da se mnogim Ukrajincima (poput, recimo g. Guljevica) dize kosa na glavi kad se spomene obnova 'Rzeczpospolitej'. U osnovi poljsko-ukrajinskog sukoba nisu lezale religijske vec prevashodno klasne razlike: vecina Poljaka koji su ziveli u danasnjoj Ukrajini, Belorusiji ili Litvaniji bili su aristokratskog porekla, cak i kad nisu bili bogati (takozvana poljska 'szlachta'), dok su Ukrajinci (i katolici, i unijati i pravoslavni) bili seljaci - sto slobodni (kozaci), sto kmetovi. Slicna situacija je postojala (i slicna uzajamna mrznja ostala) u Litvaniji, iako su i oni katolici kao i Poljaci.
I premda, kao sto rekoh, razumem razloge mrznje Ukrajinaca (ili Litvanaca) prema Poljacima, ne razumem zasto bismo se mi Srbi a priori svrstavali uz jedne ili druge.
Nista nije crno-belo. Pogubljeni oficiri su bili poljske patriote koji su zavrsili u logoru (i kasnije u grobu) jer su branili i voleli svoju otadzbinu. Jeste se ta otadzbina prostirala na teritorijama naseljenim Ukrajincima, ali i nasa se otadzbina, makar formalno, prostire na 11000km2 teritorije naseljene skoro iskljucivo Albancima. Da li to cini nase vojnike koji su se tamo borili 1998. i 1999. nekakvim agresorima?
Pokojni Leh Kacinjski nije bio samo 'americki covek', iako ga je njegova rusofobija na zalost cesto stavljala u takvu poziciju. Kacinjski je bio poljski patriota starog kova: desnicar u pogledu morala i gotovo levicar u pogledu svoje brige za dobrobit obicnih Poljaka, umereni euroskeptik, legalista i iznad svega covek cistih ruku. Mi Srbi ne trebamo zaboraviti da je Kacinjski bio i ostao protivnik nezavisnosti Kosova, dok je fleksibilni premijer Tusk pozurio da ga prizna i dodvori se USA, kao sto i sad hita ka Putinu.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 18 april 2010 21:02
Ivan
Odgovor za mmne i Lazara:Pokušaću da odgovorim na ove logičke dileme.Ti poljski oficiri nisu svojom voljom boravili u Rusiji, već su kao ratni zarobljenici dovedeni na teritoriju SSSR-a, jer ne zaboravimo da je SSSR zajedno sa Nemačkom učestvovao u agresiji na Poljsku. Da li je ili nije verzija Jozefa Gebelsa o ovom pokolju tačna, to ne možemo znati, ali ako je Vladimir Putin, nesumnjivi ruski patriota, priznao da su ti nevini ljudi divljački pobijeni, zašto mi Srbi uvek moramo da budemo" veći katolici od pape"? Sad, što se tiče navodnih poljskih pretenzija na teritoriju Rusije kao i eventualnih reparacija, bilo bi zanimljivo videti na koji bi ih to način Poljska ostvarila, sa svojom vojskom koja je mnogo slabija od ruske. Ako neko misli da bi joj u tome pomogao NATO, taj se grdno vara.
Što se tiče tona i duha većine ostalih komentara, ne znam čemu ovoliki gnev usmeren na režim Kaćinskog. Kao da se zaboravlja da je upravo ovaj režim,održavanjem zabrane abortusa, obračunom sa "gej" aktivistima, naglašenim evroskepticizmom i mnogim drugim stvarima doprineo očuvanju zdravog društva u Poljskoj, pa komentatori treba da se zapitaju zašto onda poljski narod postaje sve veći i napredniji, dok smo mi i Rusi koji se navodno borimo protiv Novog svetskog poretka šampioni u abortusima. Uostalom, ne treba zaboraviti da je bivši SSSR bio vesnik "evropskih vrednosti" jer je prva zemlja u svetu koja je legalizovala abortus, a Sovjeti i mi smo porušili puno svojih crkava, što Poljacima ni u komunizmu nije palo ni na kraj pameti. I na kraju ne treba zaboraviti da je Kaćinski, kao dosledan protivnik "evropskih vrednosti" bio odlučno protiv priznanja nezavisnosti Kosova.
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 18 april 2010 21:21
Ivan
Svaka čast, gospodine Popoviću. Da sam video vaš komentar, ne bih poslao svoj.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 19 april 2010 10:06
brm
duboko poštovanje za način razmišljanja g. Popovića
zaista se prečesto većina komentatora ponaša kao pavlovljevi psi dresirani da reže na sve što nije rusko...
"ne razumem zasto bismo se mi Srbi a priori svrstavali uz jedne ili druge. "
ne razumem ni ja, pogotovo što imamo slična loša iskustva sa crvenom armijom i njenim satelitima ( Zidani most i katinsku šumu npr..) kao i Poljaci, a vrlo je diskutabilno koji nam je narod "etnički" bliži - slovensko - mongolski Rusi (10% gena danapnjih Srba) ili sarmatska braća Poljaci (to famozno plemstvo su naslednici Sarmata - serboa koji su osvojili i nametnuli vlast tamošljim slovenskim plemenima..kasnije se deo njih doselio na balkan i dao nam današnje ime Srbi
a paralele sa ocem pljske nacije Pisuldskim i nažalost jugoslavizmom zaboravljenim tekovinama srpske revolucije (1. i 2. srpskog ustanka) i Garašanimovog načertanija pod uticajem Poljaka..
i još puno toga..
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 19 april 2010 11:10
m. -ić
Pa, prvo, ko je šta zagovarao u Poljskoj, možda znamo a možda i ne znamo, tek Poljska podrža nezavisnost okupirane srpske pokrajine, i to još u prvom talasu stade na stranu neprijatelja srpskog naroda. Poljska je, za svako poštovanje, demokratska država, i vlast poštuje glas naroda, a iz tog naroda se reč nije čula u prilog Srbiji. Prema tome, može se samo zaključiti da narod poljske podržava neprijateljski i pokvareni postupak njihove vlade. Rusi, kakvi su, takvi su, šti se mene tiče nek su daleko od Srbije, tek ruska vlada drži stranu Srbiji više nego ijedna druga u svetu. Ako se u diplomatiji prijateljstvo računa po interesu, Poljska prijatelj Srbije odavno nije, ako je ikad i bila.
Drugo, ti poljaci 1939 nisu branili Poljsku, nego su se borili da zadrže okupirane ruske teritorije. Poljaci su na podmukli način okupirali 1919 zapadne delove tadašnje Rusije, dok je komunistički teror gušio državnu vlast. Poljska nije na to imala pravo, mirovni sporazum je istočne poljske granice odredio tamo gde su danas, a ne tamo gde su bile od 1919 do 1939. Sovjetski savez je 1939 godine jednostavno povratio prethodno okupirane ruske teritorije.
Inače, rečpospolita zaista znači država, pre nego republika. Istočni susedi Poljske su dosta osetljivi na upotrebu baš te reči, jer je to bio i naziv srednjevekovnog poljsko litvanskog saveza, kraljevine i vojvodstva, koji je bio jedna od najmoćnijih i najvećih država u Evropi, i koji je uključivao i zemlje sve do Estonije, do Krima i skoro do Volge. I to je ta Poljska na koju se misli kad god se kaže Rečpospolita, i u Belorusiji, i u Ukrajini, a čija se obnova priželjkuje u Poljskoj.
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 19 april 2010 12:11
TOPOLj
Pokojni poljski predsjednik Leh Kačinjski nije bio svetac.Našao sam podatak daje još kao gradonačelnik Varšave podržao inicijativu da jedan od gradskih trgova dobije ime po zloglasnom čečenskom teroristi DŽoharu Dudajevu.Podržavati oavakvu inicijativu ravno je podršci zvijerima odgovornim za nedavnu tragediju u Moskvi,u moskovskom metrou.Ovo je,ako se tako može reći,mnogo više od rusofobije.Nije volio odlaske u Moskvu.Njih se klonio.Poznato je da je boravio u Katinu 2007-me.Njegovu tvrdoglavost kapetan aviona koji je upravljao avionom augusta 2008-me ipak je ignorisao i avion koji je trebao da sleti u Tbilisi,sletio je u Azerbejdžan.A sad da postavimo neka nezgodna pitanja.Šta je namjeravao pokojni poljski predjednik da radi u Tbilisiju augusta 2008-me?Da da otvorenu podršku diktatoru i zločincu Sakašviliju?Biće da je tako.Vojska ovog zločinca svoje "podvige" na Kavkazu u augustu 2008-me snimala je mobitelima.Rezultat tih "podviga" je mnogo mrtvih civila i ruskih mirovnjaka.Iz prvog pitanja i zaključka poslije, nameće se pitanje koje je postavio gospodin Mitar u svom komentaru:Kako se niko ne sjeti 70.000 Rusa odvedenih u logore 1920-te od strane Poljaka?Sjete se rijetki.Stvarno,kako se toga niko ne sjeti?Na sajtovima po Srbiji primjetio sam jednu veoma čudnu pojavu u srbskom nacionalnom korpusu.Kada počnu izlivi saosjećanja sa patnjama Poljaka,Gruzina itd,a sve na račun onih "zločestih" Rusa,to nisu bilo kakva saosjećanja.To prerasta u nešto što spada u domen jedne ozbiljne psihoanalize.Pa najveće žrtve podnio je upravo ruski narod.Koliko je poginulo Rusa u 20-tom vijeku?Mijeri se milionima.Nadalje,kad se priča o demografiji u Rusiji,ti isti koji to zlonamjerno plasiraju,umjesto da ćute i ne progovaraju ni jedne,oni poprilično zlurado o tome pričaju.Zna se šta je uticalo na demografski minus u Rusiji."Prijatelji" Rusije.Od 1917-te pa sve do kraja 1999-te.Neka ga sada naprave?Nikada više.Na zemlji možeš da lažeš ali onog gore ne možeš.Svako zašto ima svoje zato.
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 19 april 2010 22:32
Ivan
Odgovor za m.-ića:Prvo, veoma dobro znamo ko je šta podržavao u Poljskoj u vezi sa Kosovom. Upravo je pokojni Kaćinski bio žestoko protiv priznanja Kosova, jer je bio poljski nacionalista i kao takav antievropejac i protivnik islamskog fundamentalizma. Na našu žalost,njegova stranka je izgubila izbore, ali ne zbog stava prema Kosovu, a osim toga stranka Donalda Tuska, koji je zaslužan za priznanje Kosova, nije u svoj predizborni program stavila da će priznati Kosovo. Svi dobro znamo da političari pred izbore pričaju ono što narodu prija, a kada dođu na vlast rade ono što od njih očekuju njihovi medijski i finansijski sponzori.Prema tome, tvrdnja da poljski narod podržava sve postupke svoje vlade jednostavno ne stoji.Ovakve priče o demokratiji i poštovanju volje naroda su ili odraz velike naivnosti, ili pak sofizam čiji je cilj da se poljski narod oblati.Sve u svemu, Kaćinski nije uspeo, i pored najbolje volje, da spreči priznanje Kosova, jer je po poljskom ustavu priznanje novih država u nadležnosti vlade, u kojoj je većinu imao i još uvek ima Donald Tusk.Nije tačna tvrdnja da je poljska vojska u Drugom svetskom ratu branila okupirane ruske teritorije od Crvene armije. Tu su u pitanju teritorije koje su prvi put u istoriji postale ruske kao rezultat podele Poljske između Rusije, Prusije i Austrije krajem osamnaestog veka, a pre toga su bile u sastavu poljske države oko devet stotina godina. A tu granicu između SSSR-a i Poljske, koju je navodno odredio nekakav mirovni ugovor je zapravo nacrtao lord Kerzon, Britanac, pa se sad postavlja pitanje da li su zapadnjaci dobri kada crtaju granice Poljske u korist SSSR-a, a kada nama rade to isto u korist Albanaca, e onda su loši.Razume se da Poljaci nisu pristali na ovo iscrtavanje granica, već su povratili ono što im je pripadalo od desetog do osamnaestog veka, a osim toga, na toj spornoj teritoriji i nisu živeli Rusi, već izmešani Ukrajinci, Poljaci i Litvanci.
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 19 april 2010 23:21
Ivan
Odgovor Topolju: Ja nigde nisam u srbskom nacionalnom korpusu primetio neke posebne izlive saosećanja prema patnjama Gruzina ili Poljaka.Ovi prvi, Gruzini, su za svoje patnje sami krivi, jer su pokušali da izvrše pogrom nad Osetima, pa se Rusija pravedno umešala da to spreči.Što se tiče patnji Poljaka u Drugom svetskom ratu, Poljaci za njih nisu bili krivi jer bi nemački napad na njih usledio ma šta da su uradili. A što se tiče ruskih patnji i gubitaka, nisu to bili samo ruski gubici i patnje, već gubici i patnje svih naroda koji su nastanjivali Rusku imperiju i potom Sovjetski Savez. Ali ovo uopšte nije važno, jer patnja je patnja, ma ko da je doživljava, ali je važno da li su Rusi, kao u slučaju Gruzije, za svoju patnju sami krivi, ili, kao u slučaju Poljske,im je ona bila nametnuta mimo njihove volje. Rusi nisu morali za račun anglo-francuskih smutljivaca i njihovih srpskih eksponenata da, nepripremljeni, ulaze u rat protiv svojih prirodnih evroazijskih saveznika. Pošto su to već učinili i doživeli šta su doživeli, nisu trebali da dopuste da ih jašu kreature poput Lenjina i Staljina. A pošto su i to dozvolili i doživeli šta su doživeli, nisu smeli da mirno gledaju kako Hitler uništava zapadni front, jer da je SSSR napao Nemačku u maju 1940. kada je kompletni Vermaht bio zauzet lomljenjem Francuza i Britanaca, rat bi se završio sa vrlo malo ruskih žrtava. Ono što pokušavam da kažem je činjenica da je Rusija u dvadesetom veku bila suviše velika i jaka da bi joj bilo ko mogao naneti bilo kakvo zlo, a da mu ona sama to ne dozvoli. Da bi se shvatila priroda ruske katastrofe u dvadesetom veku, moraju se čitati dela Gogolja i Dostojevskog, ali i čitavog niza ruskih svetaca i bogotražitelja koji su predviđali da će ruski narod, zbog svoje izdaje Hrista, doživeti veliku patnju. I da ponovim na kraju: Ruskinje i Srpkinje abortiraju "sve u šesnaest",a Bog je zapovedio "Rađajte se i množite se i napunite zemlju". Onda kada se mi pravoslavni konačno pokajemo za svoje grehe, spasićemo se i mi i ostatak sveta.
Preporuke:
0
0
18
utorak, 20 april 2010 01:16
TOPOLj
@Ivan...Da počnem od ovog zadnjeg,od abortusa.Slažem se da je to zlo uzelo maha kada su Srbkinje u pitanju.Nažalost,istina je.Daj Bože da to zlo zauvjek ode.Ali kod Ruskinja to zlo je u daleko manjem obimu.Demografija u Rusiji je u porastu.Pustimo Bžežinskog,Olbrajtovu i njihove institute kraju.Pustimo kraju njihove analize.Pustimo priče tzv,srbskih Evropejaca.Nemaju veze sa istinom.Kratko i jasno.Drugačije se diše u Rusiji.Zna se tamo ko kosi a ko vodu nosi.Vi bi ste Ivane bili u pravu kada bi ovu Vašu konstataciju zaokružili na period od 1991-ve pa do kraja decembra 1999-te,kada je u Rusiji izvršen državni udar.Znaju FSB i Vladimir Vladimirovič šta rade.Veoma dobro znaju.A zna i odgovorna ruska glasačka mašinerija.A da li zna srbska glasačka mašinerija?E o tome možemo naširoko i nadugačko.U jednoj jedinoj riječi-ne zna.I zato Srbi nikada neće imati svog Putina.Oni imaju nekog drugog.Vidite mu radni učinak.Neka,tako Srbiji i treba.Sve po zasluzi.Izlivi saosjećanja prema Poljacima i Gruzinima se mogu primjetiti.Čudi me da to niste primjetili.Blic,B92,Politika,Ve.Novosti,Pres i ostali koji su objavljivali saučešća povodom smrti poljskog predsjednika u komentarima korisnika,zapitajte se koliko su objavili komentara da je pokojni poljski predsjednik podržao ideju da se jednom trgu u Varšavi da ime DŽohara Dudajeva?Već sam to pomenuo.Koliko je komentara objavljeno pout gospodina Mitra?Veoma malo.Skoro pa ništa.Slažem se da su Gruzini za svoje patnje sami krivi,ali to gospodine ne treba pričati meni.Ja to znam.To treba pričati onima sa B92 i publici gore pobrojanih medija.Te medije treba pitati jesu li pali sa kruške ili duda?Treba ih pitati što se bave cenzurom?Zašto lažu?Zašto truju lažima srbku mladost?Tačno je da Rusi nisu trebali pustiti da ih jašu Lenjini i Staljini.Zato danas Rusijom upravljaju Rusi.Imaju Putina i FSB.A imaju i najmoćniji nuklearni arsenal.Pa neka probaju da ponovo uzjašu.I sve ovo Rusi imaju jer vole svoju domovinu spram Srba koji vole mazohizam.Sve najbolje!!
Preporuke:
0
0
19
sreda, 21 april 2010 05:12
spectator
Nije mi poznato da je došlo do nekih izmena u pravopisu srpskog jezika, ali mi užasno smeta kad neko piše ''srbski'' umesto srpski. Ovo sam odavno primetio u komentarima koji se objavljuju u Radio Slobodna Evropa, ali sam to tumačio da su autori emigranti, obojeni jednom Srbima prepoznatljivom bojom. Naime reč ''srbski'' je bila u upotrebi za vreme Endehazije, po tadašnjem ''korienskom'' pravopisu Mila Budaka. Još nešto: otkud autoru komentara brm misao da su crvenoarmejci ubijali u Zidanom Mostu i uopšte vršili bilo kakve zločine u Srbiji? Bilo mi je 13 i po godina kada sam ugledao crvenoarmejce u BGD i odahnuo kad sam video zarobljene nemačke vojnike. Trebalo je pretrpeti 3 i po godine ropstva, nemačka i saveznička bombardovanja Beograda, da bi se taj trenutak urezao u istinski trajno sećanje. Šta je posle bilo, to je druga tema. Trenutak kada sam konačno ugledao crvenoarmejce i leševe vojnika vermahta ostaje u meni, verujem i u većini Beograđana (koji su još živi). Koliko mi je poznato Crvena armija je produžila na sever prema Budimpešti, dok su partizani krenuli prema Sremu (i to je priča za sebe).
Preporuke:
0
0
20
sreda, 21 april 2010 12:39
orao beli
Zbivanja oko sahrane poginulog predsednika Poljske, pokazuju da su i Evropa i Vatikan rekli Poljacima da traze dogovor sa Rusima, koji ce biti i otvaranjem mogucnosti saradnje katolika i pravoslavnih (nikakve unije, nikakvi dijalozi). Nazalost, u Poljskoj u politici glavnu rec ne vode Poljaci; ne odlucuju ni Amerikanci, vec ko treci. Za tog treceg radio bi posredno, ako mu uspe da se dohvati mesta predsednika, brat blizanac poginulog predsednika.
Preporuke:
0
0
21
sreda, 21 april 2010 18:56
TOPOLj
@spectator...Veću logiku ima srbski nego srpski.Nismo Srpi nego Srbi.Ne postoji Srpija nego Srbija.Srp asocira na nešto mnogo gadno po Srbe plus onaj što udara u nakovanj.Vodi se polemika šta je ispravnije.Do Vukove reforme postojao je slavjanoserbski jezik(mješavina ruskoslovenskog i narodnog jezika).Vukova reforma pretrpila je ozbiljnu kritiku.Trpi je i danas.Nije greška napisati srbski.Ja sam u svojim ranijim komentarima koristio isključivo termine srpski,srpsko,Srpkinja itd.Lično smatram da sam tada pravio grešku i da je ovako bolje.A ni sam Vuk Karadžić nije po ovom pitanju svetac.Mnogo mu se šta zamjera na temu pravopisa.Posebno je upečatljivo njegovo dodvoravanje bečkom dvoru.Odatle vjetrovi duvaju.Inače,Vukova prva djela iz 1813 i 1814 imaju nazive serbski("Mala prostonarodna slavjanoserbska pjesmarica" i "Pismenica serbskoga jezika").Samo pokušavam da otklonim svoje lične greške iz prošlosti.Ne uzmite ovo za zlo.Mislim da sam griješio pišući srpski.Logičnije je srbski.Svako dobro i sve najbolje!!
Preporuke:
0
0
22
sreda, 21 april 2010 23:02
TOPOLj
Dugujem jednu ispravku.Pjesnarica a ne pjesmarica.Greške se događaju kad se brzo kuca.Izvinjavam se.
.jpg)
Sasvim je jasno da se političke smernice na globalnom planu neće mnogo promeniti bez obzira na ispoljavanje simpatije prema poljskom narodu od strane ruskog naroda i rukovodstva, ali to što se već promenilo u Poljskoj je odbacivanje dosad vladajućih stereotipa o Rusima od velikog broja običnih ljudi, a slično se događa i sa ruske strane; uopšte, u Poljskoj su stalno prisutne velike simpatije prema ruskoj kulturi.Ukratko, politika se neće mnogo promeniti, ali odnosi između običnih ljudi hoće. Videćemo koliko će to da utiče na politiku.
Vrlo je važno to što su Putin i Medvedev otkrivši Katinjski zločin pred Rusima ubrzali obračun sa nasleđem komunističke vladavine u Rusiji. Andžej Vajda je učinio mnogo da do toga dođe, a ako ste pratili svečanost na groblju u Katinju 7. aprila mogli ste ostetiti prisustvo duha Aleksandra Solženjicina.
Autor bi, pošto je iz Ukrajine, trebao da zna kako u zapadnoj Ukrajini vide ne samo Poljake, nego i Ruse, tako da nema potrebe da se uzbuđuje zbog tobožnjeg poljskog nadiranja; što se Belorusije tiče tamo širenje poljskih uticaja mogu imati veću šansu. Ipak precenjuje autor snagu Poljske.
I zapažanje tehničke prirode: Žečpospolita (tako zvuči na poljskom reč koja) znači isto što i Republike i ne bi trebalo da se pojavljuje u obliku kao u teksu; čini mi se da proba ubacivanja nekoliko izabranih od autora pojmova u koliko toliko izvornom obliku treba da izazove negativan prijem kod čitalaca.
Još jedna stvar, suština uvođenja Četvrte Žečpospolite je prevazilaženje Treće, koja je nastala dogovorom komunističkih vlasti u Poljskoj sa delom opozicije okupljenom nekad u Solidarnosti, a aktivnosti Poljske države u odnosu na poljske manjine u Belorusiji i Litvi nemaju previše veze sa ruskim interesima ili kakvim mislima o probi vraćanja nekih od nekadašnjih teritorija pod okrilje Poljske.
Autor piše u smeru konfrontacije
A nama zabranjuju da se vraćamo u prošlost. Dobra je samo ona prošlost koja njima ide u prilog. Poželjna je poljska nacionalna homogenizacija, ali srpsku treba sprečiti svim sredstvima. Dvostruki standard postaje pravilo.
Nijedan se od 70.000 nije se ŽIV vratio.
Poljaci su nakon Sudetske krize, predlagali Nemcima, Hitleru da učestvuju u okupaciji Čehoslovačke.
Pre Pakta Molotov - Ribentrop, Poljaci su ponudili da sa Nemcima - Hitlerom napadnu SSSR.
U oslobođenju Poljske poginulo je 750.000 vojnika Crvene armije u Drugom svetskom ratu.
Činjenica da su se brojni Poljaci borili hrabro na fontovima u Severnoj Africi, Italiji, Francuskoj.
Kad su se krojile granice posle Drugog svetskog rata, SSSR je Poljkoj dao najjači Nemački industrijski basen Šleziju sada se zove Šljonsk.
naime gledajuci mapu, katinske sume se nalaze kod smolenska u RF (sadasnjoj) na 300-tinak kilometara od moskve, nazad prema minsku je 400 kilometara (belorusija ) i dalje na oko 1000 km je varsava tj. poljska. pitanje za 8 razred osnovne skole iz logike: cak i da je tacna gebelsova verzija ( a nije jer svi znamo "objektivnost" tog tadasnjeg dzemi o sheia), STA JE TRAZILO 12000 POLJSKIH "ELITNIH" OFICIRA na ruskoj teritoriji? branili je od napada nacista? cuvali svoje ( na tom mestu) nepostojece sugradjane? bili si plavi slemovi? hteli su da se prikljuce crvenoj armiji? vrlo bi korektno bilo pojasniti ulogu poljaka i katolicke crkve u svojim istorijskim pretenzijama i zlodelima prema ruskom narodu, a zadnji vrhovnik mracne katolicke organizacije je bio poljak sa nacistickom prosloscu ( po stampi i izjavama). ko kome treba da se izvinjava?
naravno da mi je zao poginulih, na nekom forumu sam vec izrazio saucesce, ali, red je de se stvari nazovu svojim imenom, jer sva zapadna stampa je pet minuta po katastrofi izvukla "kompletan" pregled katinskih dogadjaja.. ali na zapadu ih ima toliko odskolovanih da je ovih dana bljutavo citati zapadnu stampu i TV.
kao redovni citalac vaseg lista i simpatizer idejnog pravca NSPM-a, a istovremeno kao poznavalac poljskog, ukrajinskog i ruskog jezika, saljem vam nekoliko objasnjenja, koja ce, nadam se, poboljsati ovaj - koliko mi se cini - na brzu ruku uradjen prevod teksta gospodina Guljevica.
Prvi problem je nespretan prevod poljskog izraza Reczpospolita, koji je i sam prevod latinskog Res Publica (na poljskom Rzecz - stvar, Pospolita - javna, svakodnevna, obicna). Verujem da cete se sloziti sa mnom da za prosecnog srpskog citaoca, pa cak i prosecnog intelektualca, izraz 'IV Rec Pospolita' zvuci u najmanju ruku cudno, da ne kazem besmisleno (i ostavljajuci po strani cinjenicu da vas prevodilac po padezima menja "Rec" ali ne i "Pospolita"). Za Poljake pak ovaj izraz je prakticno sinonim za drzavu. Dakle srpski prevod treba da glasi jednostavno Cetvrta republika, sto je i bila zamisao pokojnog Leha Kacinjskog: da nakon Prve republike(Poljsko-litvanske Unije 1358 - 1795), Druge republike(1918 - 1939), i aktuelne Trece republike (1989 - do danas) izgradi novu, moralno preporodjenu i politicku osnaznjenu Poljsku.
Zatim, fonetska transkripcija izraza '(mala) polszczyzna' glasi poljscizNa, dakle n a ne nj.
Dalje: ne znam koji je smisao zadrzavanja izraza 'poljski ksedzi' - prosecan Srbin opet nista ne razume dok u zagradi ne procita da se radi o svestenicima - ali ako se i slozim sa tim zarad recimo slikovitosti, moram reci da izraz 'ksendzi' (svestenici) ne postoji u poljskom jeziku. Mnozina od reci 'ksiadz' glasi 'ksieza' (sa nazalnim e i tackicom iznad z), i fonetska transkripcija bila bi 'ksjenza' sa z kao u zivot. Ksendzi je (iskrivljena) ukrajinska varijanta koja oznacava (i to u dosta pogrdnom smislu kad je koriste pravoslavni) katolicko svestenstvo. Ako zelimo sacuvati polupodrugljivi karakter ovog izraza, predlazem da ga prevedemo sa 'velecasni'-ovaj izraz u Bosni katolici koriste sa postovanjem a pravoslavni sa ironijom-a ako ne, onda svestenik
Veliko Vam hvala na razjasnjenjima. Sve sugestije su i ubuduce dobrodosle. Tim pre kada je rec o prevodima i clancima koji se ticu poljskog i ukrajinskog jezika. Strucni resursi u nasoj redakciji za pomenute jezike su vise nego skromni. A i nazalost ne uspevamo uvek - i svaki tekst - da ispratimo sa strucnom paznjom koju nesumnjivo zasluzuje. Hvala Vam takodje na podrsci.
1. Poljski elitni oficiri koji su postradali u Katinju bili su ratni zarobljenici koje je Crvena Armija zarobila u septembru 1939. u istocnim oblastima tadasnje poljske drzave. Poznato je da su Sovjetski Savez i nacisticka Nemacka dogovorili podelu Poljske tajnim paragrafima pakta Ribentrop-Molotov, i u skladu sa tim, Crvena Armija je 17. septembra 1939. (dakle 17 dana nakon napada Nemacke na Poljsku, i u vreme dok se Poljska jos uvek organizovano branila) sa oko 500 hiljada vojnika i nekoliko hiljada tenkova usla na teritoriju (tadasnje) istocne Poljske. Nisu dakle katinski stradalnici bili nikakvi plavi slemovi ili okupatori, vec ljudi koji su branili svoju otadzbinu i nakon poraza zavrsili u logoru za ratne zarobljenike.
2. Sami Rusi priznaju da se radi o zlocinu koji su pocinili pripadnici NKVD-a. O nalogodavcima i motivima moze se raspravljati, i ne tvrdim da je moja interpretacija tacna: da su Sovjeti hteli ukloniti potencijalno jezgro obnove poljske anti-komunisticke drzave. Medju zarobljenim oficirima nalazio se cvet poljskih intelektualaca (zbog pravila u tadasnjoj poljskoj armiji da osobe sa univerzitetskom diplomom automatski imaju status rezervnih oficira), a velika vecina njih nije simpatizovala komuniste.
3. Sam sovjetski napad na Poljsku u septembru 1939. je u najmanju ruku jednako sramotan kao i poljsko ucesce u komadanju Cehoslovacke. Poljska je 1938 okupirala Zaolzje, jednu pogranicnu opstinu naseljenu Poljacima, i taj cin sam po sebi nije bio sudbonosan za propast Cehoslovacke koja se nije branila. Crvena Armija je pak zabila noz u ledja jedinoj zemlji koja se (osim samog SSSR-a kasnije:) junacki branila pred nemackom agresijom, okupiravsi oko 30% poljske drzave dok je ova jos itekako pruzala otpor Nemcima (Varsava je pala u nemacke ruke 28. septembra, 11 dana nakon sovjetskog upada, a posljednja poljska jedinica je kapitulirala 6. oktobra na Helu pokraj Gdanjska).
Dragi sunarodnici, ne ruzite Poljake samo zato sto su katolicke vere, i ne branite Ruse po svaku cenu samo zato sto su pravoslavni.
Tacno je da Poljaci nisu bili blagi prema Ukrajincima tokom istorije, i mogu razumeti da se mnogim Ukrajincima (poput, recimo g. Guljevica) dize kosa na glavi kad se spomene obnova 'Rzeczpospolitej'. U osnovi poljsko-ukrajinskog sukoba nisu lezale religijske vec prevashodno klasne razlike: vecina Poljaka koji su ziveli u danasnjoj Ukrajini, Belorusiji ili Litvaniji bili su aristokratskog porekla, cak i kad nisu bili bogati (takozvana poljska 'szlachta'), dok su Ukrajinci (i katolici, i unijati i pravoslavni) bili seljaci - sto slobodni (kozaci), sto kmetovi. Slicna situacija je postojala (i slicna uzajamna mrznja ostala) u Litvaniji, iako su i oni katolici kao i Poljaci.
I premda, kao sto rekoh, razumem razloge mrznje Ukrajinaca (ili Litvanaca) prema Poljacima, ne razumem zasto bismo se mi Srbi a priori svrstavali uz jedne ili druge.
Nista nije crno-belo. Pogubljeni oficiri su bili poljske patriote koji su zavrsili u logoru (i kasnije u grobu) jer su branili i voleli svoju otadzbinu. Jeste se ta otadzbina prostirala na teritorijama naseljenim Ukrajincima, ali i nasa se otadzbina, makar formalno, prostire na 11000km2 teritorije naseljene skoro iskljucivo Albancima. Da li to cini nase vojnike koji su se tamo borili 1998. i 1999. nekakvim agresorima?
Pokojni Leh Kacinjski nije bio samo 'americki covek', iako ga je njegova rusofobija na zalost cesto stavljala u takvu poziciju. Kacinjski je bio poljski patriota starog kova: desnicar u pogledu morala i gotovo levicar u pogledu svoje brige za dobrobit obicnih Poljaka, umereni euroskeptik, legalista i iznad svega covek cistih ruku. Mi Srbi ne trebamo zaboraviti da je Kacinjski bio i ostao protivnik nezavisnosti Kosova, dok je fleksibilni premijer Tusk pozurio da ga prizna i dodvori se USA, kao sto i sad hita ka Putinu.
Što se tiče tona i duha većine ostalih komentara, ne znam čemu ovoliki gnev usmeren na režim Kaćinskog. Kao da se zaboravlja da je upravo ovaj režim,održavanjem zabrane abortusa, obračunom sa "gej" aktivistima, naglašenim evroskepticizmom i mnogim drugim stvarima doprineo očuvanju zdravog društva u Poljskoj, pa komentatori treba da se zapitaju zašto onda poljski narod postaje sve veći i napredniji, dok smo mi i Rusi koji se navodno borimo protiv Novog svetskog poretka šampioni u abortusima. Uostalom, ne treba zaboraviti da je bivši SSSR bio vesnik "evropskih vrednosti" jer je prva zemlja u svetu koja je legalizovala abortus, a Sovjeti i mi smo porušili puno svojih crkava, što Poljacima ni u komunizmu nije palo ni na kraj pameti. I na kraju ne treba zaboraviti da je Kaćinski, kao dosledan protivnik "evropskih vrednosti" bio odlučno protiv priznanja nezavisnosti Kosova.
zaista se prečesto većina komentatora ponaša kao pavlovljevi psi dresirani da reže na sve što nije rusko...
"ne razumem zasto bismo se mi Srbi a priori svrstavali uz jedne ili druge. "
ne razumem ni ja, pogotovo što imamo slična loša iskustva sa crvenom armijom i njenim satelitima ( Zidani most i katinsku šumu npr..) kao i Poljaci, a vrlo je diskutabilno koji nam je narod "etnički" bliži - slovensko - mongolski Rusi (10% gena danapnjih Srba) ili sarmatska braća Poljaci (to famozno plemstvo su naslednici Sarmata - serboa koji su osvojili i nametnuli vlast tamošljim slovenskim plemenima..kasnije se deo njih doselio na balkan i dao nam današnje ime Srbi
a paralele sa ocem pljske nacije Pisuldskim i nažalost jugoslavizmom zaboravljenim tekovinama srpske revolucije (1. i 2. srpskog ustanka) i Garašanimovog načertanija pod uticajem Poljaka..
i još puno toga..
Drugo, ti poljaci 1939 nisu branili Poljsku, nego su se borili da zadrže okupirane ruske teritorije. Poljaci su na podmukli način okupirali 1919 zapadne delove tadašnje Rusije, dok je komunistički teror gušio državnu vlast. Poljska nije na to imala pravo, mirovni sporazum je istočne poljske granice odredio tamo gde su danas, a ne tamo gde su bile od 1919 do 1939. Sovjetski savez je 1939 godine jednostavno povratio prethodno okupirane ruske teritorije.
Inače, rečpospolita zaista znači država, pre nego republika. Istočni susedi Poljske su dosta osetljivi na upotrebu baš te reči, jer je to bio i naziv srednjevekovnog poljsko litvanskog saveza, kraljevine i vojvodstva, koji je bio jedna od najmoćnijih i najvećih država u Evropi, i koji je uključivao i zemlje sve do Estonije, do Krima i skoro do Volge. I to je ta Poljska na koju se misli kad god se kaže Rečpospolita, i u Belorusiji, i u Ukrajini, a čija se obnova priželjkuje u Poljskoj.